Čak 85% podataka je skriveno, suvišno, zastarelo ili trivijalno

Samo 15% podataka koje čuvamo u organizacijama može se smatrati informacijama kritičnim za poslovanje; Preopterećenje podacima može do 2020. koštati poslovne sisteme i do 3,3 biliona dolara u ukupnom iznosu.

Veritas Technologies, globalni lider u upravljanju informacijama, danas je objavio rezultate izveštaja Global Databerg. Prema istraživanju 52% informacija koje se čuvaju i obrađuju u organizacijama širom sveta su tzv. ‘tamni’ podaci, nepoznate vrednosti. Uz to, dodatnih 33% podataka se smatra suvišnim, zastarelim ili trivijalnim (ROT) i definitivno beskorisnim. Ako se ostave bez kontrole, ovi tamni i beskorisni poslovni podaci će nepotrebno koštati organizacije širom sveta ukupno 3,3 biliona dolara do  2020. godine.

Veritas_2

Organizacije kreiraju i skladište podatke rastućim tempom i zbog kulture “skupljača podataka” i zbog indiferentnog stava prema politici obaveznog arhiviranja podataka. Ovi podaci mogu biti bilo šta – od vrednih poslovnih podataka do informacija koje se ne mogu podvesti pod standarde i politike kompanije. Izveštaj otkriva da IT lideri smatraju kako se samo 15% svih uskladištenih podataka mogu smatrati informacijama kritičnim za poslovanje. Za prosečnu organizaciju srednje veličine koja čuva 1000 terabajta podataka, godišnji trošak čuvanja podataka koji joj nisu kritični za poslovanje se procenjuje na više od 650.000 USD.

“Prvi korak u rešavanju problema je razumevanje i priznavanje da je u vašoj organizaciji kultura “sakupljača podataka” i te kako prisutna” rekao je Ben Gibson, direktor marketinga u kompaniji Veritas. “Sve više organizacija razume o čemu je ovde reč. Dominantan problem s kojim se većina suočava je to što ne znaju s kojim podacima, tj. odakle krenuti, koji su rizici i gde se može pronaći vrednost. Jednom kad steknu uvid u svoje okruženje, počinju da brže donose odluke, s više samopouzdanja, i privlače druge nosioce poslovanja da krenu napred sa jednim dobro osmišljenim planom.”

Izveštaj Global Databerg kompanije Veritas donosi informacije i stanovišta više od 2.500 IT profesionalaca iz 22 zemlje. Ovaj izveštaj dolazi po objavljivanju Veritasovog “Indeksa genomike podataka” koji po prvi put pruža pouzdan uvid u strukturu poslovnih podataka, na bazi analize milijardi datoteka. Indeks nam otkriva da je više od 40% datoteka u kompanijskim okruženjima za skladištenje podataka ostalo netaknuto tokom tri godine od njihovog nastanka i slobodno se može smatrati “ustajalim”.

Izveštaj Global Databerg nedvosmisleno potvrđuje da su IT lideri svesni ovog problema. Ove dve studije su prve u IT industriji i spajaju uvide u situaciju iz ugla zaposlenih sa egzaktnim nalazima do kojih se došlo analizom sistema datoteka, pa u kombinaciji mogu postati katalizatorima reakcija i konačnog pristupanja rešavanju problema ubrzanog rasta obima podataka s kojim se organizacije suočavaju.

Većini sačuvanih podataka u kompanijama ne zna se svrha

Izveštaj Global Databerg kompanije Veritas je našao da se širom sveta za u proseku 52% svih sačuvanih podataka ne može jasno odrediti da li su suvišni, zastareli, trivijalni ili su to vredni poslovni podaci. Za podatke koji nas drže u tami, tj. kojima je nemoguće utvrditi poslovnu svrsishodnost, kažemo da su to “tamni podaci”. Najveći udeo “tamnih” u ukupnim podacima imaju kompanije u Nemačkoj, Kanadi i Australiji, sa 66%, 64% i 62%, dok su SAD negde na sredini s 54% podataka kojima se ne može odrediti korisnost. Najveći udeo čistih podataka, kritičnih za poslovanje, zabeležen je u Kini (25% čistih), Izraelu (24% čistih) i Brazilu (22% čistih). Ali to i dalje znači da je više od 75% svih podataka koji se čuvaju “tamno” ili beskorisno za poslovanje.

Strah od brisanja
Podaci koje je kompanija identifikovala kao suvišne, zastarele ili trivijalne imaju vrlo malu ili nikakvu poslovnu vrednost. Pa ipak se neverovatno visok procenat ovih podataka i dalje čuva. Zanimljivo je da se u Danskoj čak 48%, u Holandiji 44%, u UAE 43%, a u USA 30% podataka iz ove kategorije i dalje ostavlja “u životu”.

Trka do “oblaka” povećava “brdo podataka”

Usvajanje “oblaka” i obrada u “oblaku” će da raste za više od jedne trećine tokom 2016. do brojke od 46% (skok sa 33%), sa Brazilom i SAD kao vodećim zemljama koje se mogu pohvaliti prosekom od 61% podataka u oblaku do kraja godine. Iako je smanjenje troškova osnovni pokretač prelaska na čuvanje podataka u “oblaku”, raste zabrinutost u vezi sa troškovima vezivanja za određenu platformu, odnosno servis provajdera, a i podaci pomereni na “oblak” mogu da gurnu problem pod tepih i doprinesu daljem rastu “tamnih” podataka i neodređenih podataka.

Konzumerizacija IT-a je zamutila granice za zaposlene

Švercovanje na korporativnoj IT mreži ima za rezultat to da kompanije plaćaju i čuvanje podataka koji nemaju nikakvu poslovnu vrednost, već su oni vredni samo pojedincima – korisnicima. U proseku čak 26,5% zaposlenih skladišti lične datoteke na svojim poslovnim uređajima i deljenim mrežnim folderima. Budući da se toliko podataka gura u mrak, IT služba ne može da presudi da li uskladišteni podaci imaju poslovnu vrednosti ili su to samo “snimci mačaka”.

Više nego ikada se skladišti na korporativnim mrežama

Nedostatak uvida u to šta se čuva i skladišti na korporativnim mrežnim resursima donosi mnoštvo rizika i nema opravdanja u slučaju da dođe do istrage regulatornih organa. Više od 25% zaposlenih čuva privatne podatke na službenim uređajima, počev od ličnih, pravnih i identifikacionih dokumenata (57%), fotografija (57%), muzike (47%), video snimaka (33%) i igara (26%). To u prvo vreme može delovati kao nešto nevino, ali u velikom broju slučajeva ti dokumenati mogu biti razlog za uvođenje novih pravila privatnosti podataka u regionalnim jurisdikcijama ili mogu prouzrokovati probleme u vezi s kopirajtom.

Global Databerg izveštaj predstavlja rezultate velike nezavisne studije na globalnom nivou, kojom je obuhvaćeno 2.550 viših IT rukovodilaca iz 22 zemlje. Istraživanje koje je za potrebe Veritasa sprovela istraživačka firma Vanson Bourne, sagledava kako organizacije širom sveta (uključujući Severnu i Južnu Ameriku, Evropu, Srednji Istok i Azijski Pacifik) skladište i upravljaju podacima, s posebnim osvrtom na stavove i ponašanja koja podstiču do sada neviđenu eksploziju količine podataka.