Korisnici ne shvataju koliko su im bitni podaci dok ih ne izgube

Nedavno istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab ukazuje na činjenicu da se izreka „nikad ne znaš šta imaš dok ga ne izgubiš“ u sve većoj meri može primeniti u digitalnom svetu. Tačnije, današnji korisnici ne umeju da cene svoje podatke i shvataju koliko su im oni vredni tek kada ih izgube, supronto njihovim tvrdnjama da znaju koliko su važni njihovi podaci. Ovi rezultati, koji su deo istraživanja kompanije Kaspersky Lab pod nazivom „My Precious Data“, pokazuju koliko je stresno kada korisnici izgube podatke, čak i one koje nisu smatrali važnim ili vrednim.

Tokom istraživanja, ispitanici su se složili da su njihovi najvažniji lični podaci (privatne i osetljive fotografije i video snimci) takođe podaci koji bi im izazvali najveći stres u slučaju gubitka. Međutim, ispostavilo se da je gubitak „manje važnih“ podataka bio podjednako stresan za korisnike. Na primer, ideja o gobitku kontakta je bila veoma uznemirujuća za mnoge ispitanike (među tri najuznemirujuće situacije), uprkos činjenici da se ovi podaci nisu nalazili visoko na listi kada je u pitanju njihova „vrednost“.

Istraživanjem su ustanovljene kontradiktornosti kada je u pitanju značaj podataka za korisnike i realnost koja se odnosi na stres koji oni preživljavaju prilikom gubitka podataka koje su smatrali nedovoljno važnim.

U okviru ovog istraživanja, stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab sarađivali su sa psiholozima sa Univerziteta Wuerzburg kako bi izmerili fizičke reakcije korisnika na gubitak podataka, tokom tri različita eksperimenta. I dok su psiholozi očekivali da vide snažne reakcije na gubitak važnih podataka, oni su bili iznenađeni kada su primetili da su ispitanici bili veoma uznemireni i prilikom gubitka trivijalnih podataka.

Tokom testiranja, psiholozi su merili elektrodermalnu aktivnost korisnika (promene na znojnim žlezdama na kožui), i dok je bilo očekivano da će se ispitanici znojiti u situacijama kada su mislili da su izgubili važne podatke, rezultati se nisu mnogo razlikovali ni u situacijama kada su mislili da su izgubili podatke koje su smatrali trivijalnim.

Isti obrazac uočen je i prilikom druga dva eksperimenta. Na primer, temperatura na vrhu nosa bi padala kod korisnika kojima je simuliran gubitak važnih podataka. Međutim, ovaj fizički indikator stresa bio je primećen kada su ispitanici mislili da su izgubili podatke koje su smatrali trivijalnim, a razlika uopšte nije bila toliko velika kao što su psiholozi očekivali. Takođe, prilikom sistematskog facijalnog postmaranja u okviru eksperimenta, uočeni su tužni izrazi lica i prilikom gubitka važnih podataka i prilikom gubitka trivijalnih podataka.

Iako je eksperimentom demonstrirano nekoliko fizičkih indikatora stresa prilikom simulacije gubitka važnih podataka, razlike u elektrodermalnoj aktivnosti, promeni temperature nosa i facijalnim ekspresijama bile su iznenađujuće male, u poređenju sa simulacijom gubitka trivijalnih podataka. To znači da je gubitak bilo kakvih podataka stresan za korisnike, pri čemu su ispitanici shvatili koliko su im podaci bitni tek nakon što bi ih izgubili.

Dr. Astrid Carolus, psiholog na Univerzitetu Wuerzburg, izjavila je: „Naš eksperiment dokazuje da ljudi, makar do sad, retko samtraju svoje podatke vrednim. Jedan od izazova koji je pred nama jeste da im pomognemo da shvate ono što brojne kompanije odavno znaju: njihovi podaci imaju veliku vrednost! Zbog toga je bitno da istaknemo značaj podataka, i šta oni lično znače korisnicima. Kako bi cenili svoje podatke, ljudi moraju da shvate, pa čak i da osete, na primer, da fotografije nisu samo grafički prikaz nečega i da kontakti nisu samo adrese i brojevi telefona. Ove kategorije podataka predstavljaju najvrednije uspomene korisnika i prikaz njihove društvene povezanosti i afiniteta. Vrednost podataka treba isticati. Tek tada će ljudi počete da razumeju koliko su vredni njihovi lični podaci”.

Andrej Močola (Andrei Mochola), direktor sektora za krajnje potrošače u kompaniji Kaspersky Lab, izjavio je: „Istraživanjem je ustanovljeno da gubitak podataka izaziva emotivne i fizičke rekacije kod ljudi. Međutim, realnost je da ljudi zapravo nisu svesni koliko su vredni i koliko im znače njihovi podaci dok ih ne izgube, pri čemu su ljudi reagovali prilično emotivno čak i prilikom gubitka trivijalnih podataka. Takvo ponašanje možda i objašnjava zbog čega korisnici nedovoljno štite i cene podatke koje čuvaju na mobilni telefonima, tabletima i račnuarima, uprkos emotivnoj povezanosti sa njima, kako oni tvrde. Oni tek treba da shvate kolika je zapravo vrednost njihovih podataka, kao i da preduzmu adekvatne mere za njihovu zaštitu”.