Najnovije istraživanje kompanije Veritas

Istraživanje kompanije Veritas otkriva priznanje 82 procenata donosilaca IT odluka da se ponašaju kao digitalni “hrčci” – kompulsivni sakupljači (eng. hoarders) svega što je digitalno, donoseći svojim organizacijama niz ozbiljnih rizika – finansijskijskih, bezbednosnih i rizika u vezi sa upravljanjem podacima.

 veritas_2_resize

Veritas Technologies, lider u oblasti upravljanja informacijama, objavio je studiju Data Hoarders koja otkriva da je 82 procenata onih koji donose IT odluke priznalo svoje sakupljačko ponašanje kad je reč o digitalnim podacima i datotekama. Nakon projekta Data Genomics u kome su analizirane milijarde datoteka i njihovih svojstava, prikupljenih iz nestrukturiranih data okruženja klijenata kompanije Veritas, sprovedeno je još jedno zanimljivo istraživanje sa ciljem da se analiziraju navike u vezi sa skladištenjem podataka donosilaca IT odluka i kancelarijskih profesionalaca širom sveta.

Istraživanje koje je naručila kompanija Veritas, sprovedeno je na impozantnom uzorku od 10.022 kancelarijskih profesionalaca širom sveta i donosilaca IT odluka, sa ciljem da se stekne uvid u to kako pojedinci upravljaju podacima. Ozbiljnu zabrinutost izazivalo je uočeno sakupljačko ponašanje, prisutno kod 73 procenata ispitanika koji skladište podatke koji bi mogli biti potencijalno štetni za njihove organizacije. Tu spadaju: nešifrovani lični podaci, prijave na konkurse za zapošljavanje u drugim organizacijama, nešifrovane tajne kompanije i “škakljiva” lična prepiska zaposlenih.

Glavni nalazi ovog istraživanja bi se mogli sažeti u sledećem:

Borba sa digitalnim sakupljaštvom je naša stvarnost

U nalazima istaživanja naglašeno je da donosioci IT odluka sakupljaju svoje digitalne datoteke i čuvaju 54 procenata svih podataka koje su sami stvorili. Uz to, čak 41% svih stvorenih digitalnih datoteka ostaje u izvornom stanju tokom perioda dužeg od tri godine. I dok ovo ukazuje na to da je ponašanje “sakupljača” (eng. hoarder) uobičajeno u većini organizacija, veliki broj kancelarijskih profesionalaca, tačnije 48 procenata njih, priznaje da oni ne bi poverovali da “sakupljač” podataka završi projekat u zadatom roku. Anketirani su takođe spremni na neočekivane stvari, samo da bi sačuvali podatke koje su sakupljali godinama. Na primer, radiji su odreći se  svoje odeće i slobodnih vikenda, nego obrisati svoje datoteke. Gotovo polovina njih, tačnije 45 procenata, bi pre odabralo da radi tokom vikenda u naredna tri meseca, nego što bi se oslobodilo svih svojih digitalnih datoteka. Istovremeno, 46 procenata bi radije pobacalo svu svoju odeću, nego što bi bacilo sve svoje digitalne datoteke.

Zaposleni su preplavljeni podacima da im jedva glave vire

Značajna većina donosilaca odluka u vezi sa IT-em je preplavljena opsegom i količinom podataka koje prikupljaju. Blizu tri četvrtine donosilaca IT odluka često “otkida” od svojih dnevnih obaveza tokom radnog vremena, da se bavi gomilanjem podataka. Pored toga, 69 procenata kancelarijskih profesionalaca priznaje da odustaje od rada na organizovanju i brisanju svojih starih digitalnih datoteka zato što je to preobimno za njih.

Zaposleni imaju problema da utvrde da li podaci imaju dugoročnu važnost ili vrednost. Kao rezultat toga, 47 procenata donosilaca IT odluka su od zaposlenih čuli da se plaše da će im na kraju ti podaci nekada zatrebati.

Donosioci IT odluka priznaju da njihovo sakupljanje podataka i svega digitalnog može biti štetno za kompaniju

Količina podataka koju njihove kompanije čuvaju se odražava na vreme koje im je potrebno za odgovor u slučaju “curenja”, tj. kompromitacije podataka, smatra 86 procenata donosilaca IT odluka. Štaviše, ono što se zadržava samo može biti štetno – 83 procenata donosilaca IT odluka i 62 procenata kancelarijskih profesionalaca priznaje da su zadržavali predmete koji bi mogli biti štetni po njihovog poslodavca ili izglede za napredak u njihovoj karijeri. Tu spadaju: nešifrirane kadrovske evidencije, konkursne prijave drugim poslodavcima, nešifrirane kompanijske tajne i “škakljiva” lična prepiska zaposlenih. Lične datoteke zauzimaju značajan deo “đubreta” koje čuvaju, dalo bi se zaključiti na osnovu priznanja 96 procenata donosilaca IT odluka da skladište nepotrebne lične datoteke.

Ponašanje sakupljača podatak može biti razlog za nesaobraznost sa GDPR propisima

U maju 2018. Evropski parlament će primeniti Evropsku opštu regulativu za zaštitu podataka (GDPR), tj. set zakona koji se odnose na zemlje EU, a namenjeni su harmonizaciji oblasti zaštite podataka. Kompanije sa sedištem u zemljama EU, kao i one sa sedištima izvan EU koje posluju u EU, su zahvaćene odredbama GDPR-a. Sa posebim fokusom na zaštitu građana EU i njihovih podataka od zloupotreba i manjka bezbednosti podataka, posledice nepridržavanja zakona su potencijalno ogromne. Najviša kazna za nepoštovanje propisa je 20 miliona evra, ili do 4 procenata ukupnog prometa na svetskom nivou.

“U današnjem digitalnom dobu praktično svaka organizacija bori se sa izazovima  koje donosi eksponencijalni rast količine podataka. Kao rezultat toga kancelarijski profesionalci i IT odeljenja su reagovali gomilanjem podataka koji bi potencijalno mogli imali primenu u budućnosti”, rekao je  Kris Talbot, vođa tima za rešenja u kompaniji Veritas Technologies. “Da stvar bude gora, zaposleni preuzimaju sve od lične muzike i fotografija, do spiskova za kupovinu na iste kompanijske servere, što može voditi ka ozbiljnim problemima sa integritetom brenda, pozamašnim kaznama i proverama od strane raznih regulatornih tela u koliko IT odsek  neadekvatno upravlja podacima.”

Ovo istraživanje je sprovela kuća Wakefield Research po narudžbini kompanije Veritas Technologies i obuhvatilo je 13 zemalja i više od 10.000 kancelarijskih profesionalaca i donosilaca IT odluka.