Ako se sećate filma “Kako izgubiti dečka za 10 dana”, znate da je poenta bila u tome da se nizom loših, ali krajnje samouverenih odluka, sasvim planski dođe do neizbežnog kraja. Iako je film romantična komedija, princip je univerzalan. I, verovali ili ne, savršeno se može primeniti i na modernu tehnologiju. Konkretno, na telefon.
Gubljenje telefona nije retka stvar. U principu to je proces koji počinje sitnicama koje deluju bezazleno: ostavljanje telefona na ivici stola u kafiću, držanje u zadnjem džepu… Telefon je uvek tu, pri ruci, pa samim tim deluje kao da ne može tek tako da nestane. Upravo u tom osećaju sigurnosti krije se prvi korak ka gubitku.
Vrlo brzo sledi sledeća faza – potpuni izostanak zaštite. Šifra se preskače jer te „smara“ da je stalno ukucavas, biometrija se isključuje jer je desi ponekad da ne prepozna prst iz prve, a bekap se odlaže za neki drugi dan koji nikada ne dođe. Telefon postaje otvorena knjiga, ali samo dok je u vašim rukama. Onog trenutka kada to prestane da bude slučaj, shvatite koliko su te opcije bile važne.
Negde usput dolazi i ona poznata rečenica: „Ma, meni se to neće desiti.“ Telefon se puni gde god se stigne, preko nepoznatih kablova i javnih portova, koristi se po kiši, iznad lavaboa, pored bazena, jer je proizvođač naveo da je otporan na vodu.
Kako dani prolaze, telefon sve češće završava u tuđim rukama. Daje se na brzinu, samo da se obavi poziv ili pošalje poruka, bez mnogo razmišljanja. U tom trenutku ne deluje kao rizik, jer navikli smo da telefon doživljavamo kao produžetak sebe. Problem je što drugi ljudi nemaju isti odnos prema vašem uređaju kao vi.
U jednom trenutku, telefon više nije na svom mestu. Možda je ostao u taksiju, možda na stolu u kafiću, možda je jednostavno ispao negde usput. Pokušavate da se setite kada ste ga poslednji put koristili, ali bez uključene opcije za lociranje, bez bekapa i bez ikakve zaštite, situacija postaje znatno stresnija nego što je morala da bude.
I tada postaje jasno da gubitak telefona nije samo gubitak jednog uređaja. To je gubitak fotografija, poruka, kontakata, pristupa nalozima, aplikacijama, pa čak i digitalnom novčaniku. Telefon, koji je do juče bio samo još jedan gedžet, u tom trenutku se pretvara u mali digitalni život koji je nestao.
Naravno, ovaj tekst jeste satiričan. Ali kao i u filmu koji ga je inspirisao, poenta nije u samom gubitku, već u ponašanju koje do njega dovodi. Uz malo pažnje, nekoliko uključenih opcija i malo manje oslanjanja na sreću, telefon može ostati uz vas mnogo duže od 10 dana. A film? Nije loš za nekog ko voli romantične komedije, ali ipak ga je lepše gledati nego živeti!
A evo i kratkog podsetnika na ovaj film:
You must be logged in to post a comment.