Veštačka inteligencija poslednjih godina potpuno je promenila način na koji nastaju tekstovi, fotografije, video snimci i audio sadržaji. Danas je često gotovo nemoguće razlikovati da li je nešto napravio čovek ili AI. Upravo zbog toga Evropska unija je napravila veliki korak ka većoj transparentnosti – od 2. avgusta 2026. godine na snagu su stupila nova pravila prema kojima određeni sadržaji generisani ili značajno izmenjeni pomoću veštačke inteligencije moraju biti jasno označeni.
Nova pravila deo su AI Act regulative, prvog sveobuhvatnog zakona na svetu koji uređuje upotrebu veštačke inteligencije. Cilj nije da se zabrani korišćenje AI alata, već da korisnici znaju kada gledaju ili čitaju sadržaj koji nije u potpunosti napravio čovek. Evropska komisija smatra da je transparentnost ključna u borbi protiv dezinformacija, lažnih fotografija, “deepfake” snimaka i drugih oblika digitalne manipulacije.
U praksi to znači da će realistične AI fotografije, video zapisi i audio snimci koji mogu da zavaraju korisnike morati da nose odgovarajuću oznaku. Isto važi i za određene tekstove generisane veštačkom inteligencijom koji se objavljuju o temama od javnog interesa, posebno ako nisu prošli ljudsku uredničku proveru. Takođe, korisnici moraju biti obavešteni kada razgovaraju sa AI sistemom, poput chatbotova, osim kada je to već očigledno.
Pored vidljivih oznaka, proizvođači AI sistema imaju obavezu da u sadržaj ugrađuju i takozvane mašinski čitljive oznake ili digitalne potpise, koji omogućavaju lakše prepoznavanje da je sadržaj nastao uz pomoć veštačke inteligencije. Ove informacije korisnici uglavnom neće videti, ali će ih moći da koriste platforme, pretraživači i alati za proveru autentičnosti sadržaja.
Važno je naglasiti da nova pravila ne znače da će baš svaka AI slika ili tekst morati da nose veliku oznaku. Na primer, uobičajena upotreba AI alata za ispravljanje gramatike, obradu fotografija ili pomoć pri pisanju ne potpada automatski pod ove obaveze. Fokus regulative je pre svega na sadržajima koji mogu navesti ljude da poveruju da gledaju ili čitaju nešto autentično, iako je to zapravo delo veštačke inteligencije.
A kakva je situacija u Srbiji? Srbija za sada nema poseban zakon koji bi obavezivao medije, kompanije ili pojedince da označavaju AI-generisane tekstove, fotografije ili video sadržaje. Međutim, kako zemlja nastavlja usklađivanje zakonodavstva sa propisima Evropske unije, očekuje se da će slična pravila pre ili kasnije postati deo domaćih propisa, naročito u oblastima digitalnih usluga i veštačke inteligencije.
Iako pravna obaveza trenutno ne postoji, sve više domaćih medija, marketinških agencija i kompanija dobrovoljno navodi kada je određeni sadržaj kreiran uz pomoć AI alata. Takva praksa doprinosi većem poverenju publike i smanjuje mogućnost da korisnici budu dovedeni u zabludu.
Za kreatore sadržaja ovo je verovatno signal u kom pravcu će se razvijati digitalna scena narednih godina. Transparentnost će postati jednako važna kao i kvalitet samog sadržaja.
You must be logged in to post a comment.