Otvoriš prozor da uđe „čist“ vazduh, a onda te dočeka neprijatno iznenađenje – prečišćivač vazduha momentalno pokaže visoke vrednosti zagađenja. Scenario koji je ovih dana sve češći u Beogradu, naročito tokom hladnijeg perioda kada se zagađeni vazduh zadržava nad gradom, a individualna ložišta i saobraćaj rade punim kapacitetom.
Većina kućnih prečišćivača meri koncentraciju PM2.5 čestica, odnosno sitnih čestica koje lako ulaze u pluća. Vrednosti do 25 µg/m³ smatraju se prihvatljivim, dok sve preko 50 µg/m³ već predstavlja povećan rizik po zdravlje, posebno za decu, starije i osobe sa respiratornim problemima. U Beogradu nije retkost da se, čak i uz otvoren prozor, u zatvorenom prostoru zabeleže znatno veće brojke.
Upravo tu se vidi zašto su prečišćivači vazduha korisni uređaji. Oni ne „rešavaju“ problem zagađenja u gradu, ali mogu značajno da smanje količinu štetnih čestica u prostoru u kojem boravimo. Kada uređaj nakon zatvaranja prozora i nekoliko minuta rada počne da spušta vrednosti, postaje jasno koliko spoljašnji vazduh može biti loš – čak i kada nam deluje sveže.
Ako vam se dešava da otvorite prozor, a senzor odmah poludi, niste jedini. To je samo još jedan podsetnik da „čist vazduh“ u gradu često nije ono što mislimo i da tehnologija ponekad najbolje pokaže ono što ne možemo da vidimo.
You must be logged in to post a comment.