U Računarskom muzeju u Ljubljani se u sklopu stalne akcije „Očistimo Sloveniju od digitalnih otpadaka“ odvijala konferencija „Kako digitalno može da bude fizičko?“, koja je otvorila raspravu o ekološkim i društvenim uticajima digitalnih tehnologija.
Esad Jakupović
Iako se digitalne usluge često doživljavaju kao nematerijalne, njihovo odvijanje se zasniva na kontinuiranom radu velikog broja centara podataka i farmi servera, sveprisutnoj mrežnoj infrastrukturi, beskrajno isprepletenoj strukturi interneta i milijardama računarskih, komunikacionih i srodnih uređaja. Informaciono-komunikacione tehnologije trenutno troše oko 5 odsto svetske energije, a u narednih pet godina taj udeo će se više nego udvostručiti, uglavnom zbog širenja centara podataka i razvoja veštačke inteligencije.
Veze između digitalnih praksi
Neke studije čak sugerišu da će za desetak godina internetska mreža trošiti 20 odsto ukupne svetske energije. Internet i njegovi sistemi podrške već proizvode više od 900 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, a za deceniju taj broj bi se bez uvođenja opsežnih mera zaštite mogao utrostručiti. Sve to nagoveštava koliko su neophodne stručne i duboke rasprave o tome kako dizajnirati digitalna rešenja da budu dugoročno održiva, kako tehnološki, tako i ekološki i društveno, i kako otvoriti prostor za razmenu mišljenja između različitih disciplina.
Konferencija u Računarskom muzeju, koju su organizovali pokret Ekolozi bez granica i Komunikaciona grupacija o28, udružila je tehnološke stručnjake, predstavnike akademske sfere, ekološke organizacije, potrošačka udruženja, kulturne institucije i digitalne aktiviste. Nakon što su se prošle godine na sličnom događaju posvetili širem okviru digitalnog otiska, organizatori su ove godine postavili za cilj konkretiziranje veza među digitalnim praksama, upotrebi elektronske i digitalne opreme i opipljivim posledicama – od e-otpadaka, preko lođih korisničkih iskustava, do rastuće tehnološke zavisnosti.
Lice i naličje digitalizacije
„Digitalni oblak stvara osećaj neograničenog skladištenja podataka, ali u stvarnosti centri podataka zahtevaju ogromne količine energije za rad i hlađenje“, upozorila je na početku konferencije prof. dr. Mojca Ciglarič, dekanica Fakulteta računarstva i informatike Univerziteta u Ljubljani (UL) na takozvanu iluziju beskonačnosti. Najveći deo ugljeničnog otiska digitalnog sektora, naime, generiše se već u proizvodnji potrošačkih uređaja, posebno pametnih telefona, objasnila je ona, naglašavajući problem takozvanih „tamnih podataka“, sadržaja koje čuvamo, ali ih nikada više ne upotrebimo.
„Digitalizacija donosi ogromnu dodatnu vrednost, od e-pošte do videokonferencija i pametnih uređaja, ali istovremeno ubrzava stvaranje e-otpada i povećava sistemsku ranjivost“, objasnio je vanr. prof. dr. Urban Sedlar, s Elektrotehničkog fakulteta UL. Skrenuo je pažnju na masovno širenje interneta stvari i činjenicu da mnogi pametni uređaji nisu dizajnirani za dug životni vek ili popravke, a digitalizacija nije jedini krivac za to, ali je akcelerator svega. Pojeftinjenje računarske opreme dovodi do njene ugradnje u sve pore društva, čak i tamo gde to nije neophodno i bezbedno. Međutim, situacija može znatno da se olakša rešenjima otvorenog koda, mogućnošću nadogradnje i pragmatičnim digitalnim minimalizmom.
Problem digitalne isključenosti
Stručnjak iz Belgije prof. Džefri Arts (Geoffrei Aerts), direktor neprofitne AI inicijative na Vrije Universiteit Brussel, predstavio je preko video-veze koncept digitalne isključenosti ili umerenosti kao odgovor na rastući materijalni otisak digitalizacije. Naglasio je da je ključno pitanje koliko je digitalnog dovoljno, a ne kako digitalno učiniti efikasnijim. Takođe je naglasio važnost minimizacije podataka – skladištenja, obrade i prenošenja samo onoga što nam je zaista potrebno. Generalni sekretar udruženja Ekolozi bez granica Jaka Kranjc istakao je uticaj softvera na životnu sredinu i značaj njegovog ekološki odgovornog dizajniranja. Nepravilno dizajnirani sistemi, naime, mogu da dovedu do neefikasnog korišćenja hardvera i nepotrebne potrošnje resursa, objasnio je.
„Pored optimizacije, rešenja podrazumevaju i detaljno razmatranje arhitekture digitalnih sistema koje razvijamo i uzimanje u obzir čitav životni ciklus digitalnih rešenja“, dodao je Kranjc. Šef odeljenja za testiranje u Udruženju potrošača Slovenije Boštjan Okorn je istakao da digitalizacija može da olakša život, ali istovremeno mnoge može da isključi (problem digitalne isključenosti). Nejednakost povećava obavezna upotreba aplikacija za pristup popustima i javnim uslugama, otežan pristup fizičkim plaćanjima i zamena pozivnih centara automatizovanim sistemima. „Rešenja moraju da uključuju održavanje fizičkih alternativa, jednostavnije interfejse, javne digitalne pristupne tačke i odgovarajuću regulaciju“.
Produženje životnog veka uređaja
Direktorica Računarskog muzeja (slov. Računalniški muzej) Gaja Zornada je uz pomoć istorijskog pregleda razvoja računarstva pokazala da su u prošlosti tehnološka ograničenja podsticala razvoj inovativnih i efikasnih rešenja. Između ostalog je naglasila mogućnost da nas hardverski napredak možda odvraća od kreativnog i razboritog razmišljanja pri razvoju.
Član kolektiva Kompot i koautor emisije Tehno klistir na Radiju Študent Lio Noveli (Novelli) predstavio je kampanju EndOf10 za produženje života računara i korišćenje operativnih sistema otvorenog koda nakon završetka zvanične podrške za Windows 10.
Po završetku konferencije organizovana je radionica „Servis za digitalno čišćenje“, koju su vodili ambasadori Evropskog klimatskog pakta, na kojoj su učesnici na praktičan način upoznavali postupke upravljanja digitalnim podacima, brisanja nepotrebnih sadržaja i odgovornog korišćenja digitalnih uređaja.
You must be logged in to post a comment.