Pre samo desetak godina, pametna kuća zvučala je kao koncept iz naučne fantastike. Danas, međutim, sve više domaćinstava u Srbiji već koristi barem neki oblik pametne tehnologije, bilo da je u pitanju pametna sijalica, kamera za video-nadzor ili glasovni asistent. Ipak, ostaje pitanje: da li su pametne kuće kod nas zaista postale realnost ili su i dalje rezervisane za one sa dubljim džepom?
Odgovor, kao i obično, leži negde između.
Pametna kuća više ne podrazumeva futurističku vilu punu ekrana i robota. U praksi, ona znači dom u kojem se određeni uređaji mogu kontrolisati putem telefona, automatizovati prema rasporedu, ili povezati u jedinstven sistem. Svetla koja se sama gase, mikrotalasna, veš mašina ili frižider povezani na internet, grejanje koje se prilagođava vašim navikama, kamera koja vas obaveštava kada neko prilazi vratima – sve su to elementi pametnog doma koji su danas dostupni i kod nas.
Veliku ulogu u tome ima pad cena pametnih uređaja. Pre nekoliko godina, pametna sijalica bila je skuplja od klasične lampe, dok se danas može pronaći po ceni koja je prihvatljiva širokom krugu korisnika. Isto važi i za pametne utičnice, senzore pokreta i termostate. Zahvaljujući tome, mnogi građani Srbije nesvesno su već zakoračili u svet pametnih kuća, čak i ako se tako ne identifikuju.
Ipak, potpuna pametna kuća, u kojoj su skoro svi sistemi povezani i automatizovani, i dalje predstavlja ozbiljnu investiciju. Ugradnja centralnog sistema za upravljanje rasvetom, grejanjem, roletnama i bezbednosnim kamerama može da košta koliko i kompletno opremanje stana. Zbog toga se većina korisnika odlučuje za postepeno uvođenje pametnih uređaja, kupujući jedan po jedan element, u skladu sa budžetom.
Zanimljivo je da se najveći interes u Srbiji beleži u oblasti bezbednosti. Pametne kamere, video-zvona i senzori pokreta spadaju među najtraženije uređaje. Razlog je jednostavan – nude osećaj kontrole i sigurnosti, čak i kada niste kod kuće. Mogućnost da putem telefona proverite šta se dešava u vašem stanu, ili dvorištu, mnogima predstavlja dovoljnu motivaciju da naprave prvi korak ka pametnom domu.
Druga velika prednost pametnih kuća je ušteda energije. Pametni termostati mogu da smanje potrošnju grejanja kada niko nije kod kuće, dok svetla mogu da se automatski gase u prostorijama koje se ne koriste. U zemlji gde su računi za struju i grejanje značajan deo kućnog budžeta, ovaj aspekt postaje sve važniji. Pametna tehnologija se tako sve češće ne posmatra kao luksuz, već kao dugoročna investicija.
Naravno, postoje i prepreke. Jedna od njih je kompleksnost. Mnogi korisnici se plaše da će morati da budu „IT stručnjaci“ kako bi podesili pametni dom. Iako je situacija danas znatno bolja nego ranije, i dalje se može desiti da uređaji različitih proizvođača ne rade savršeno zajedno. Upravo tu dolazi do izražaja važnost izbora ekosistema u kome će obitavati pametni uređaji.
Još jedna česta briga odnosi se na privatnost i bezbednost podataka. Pametni uređaji prikupljaju informacije o navikama korisnika, što kod dela ljudi izaziva nelagodu. Zbog toga je važno birati proverene proizvođače, redovno ažurirati softver i koristiti jake lozinke.
Kada se sve sabere, pametne kuće u Srbiji više nisu samo futuristički san, ali još nisu ni potpuni standard. Za većinu građana, pametni dom danas znači kombinaciju nekoliko uređaja koji olakšavaju svakodnevni život, a ne potpuno automatizovanu kuću iz filmova.
Možda je najbolji odgovor na pitanje iz naslova sledeći: pametne kuće u Srbiji više nisu luksuz u smislu nedostižnosti, ali potpuna automatizacija i dalje jeste privilegija onih koji su spremni da ulože više novca.
U narednim godinama, sa daljim padom cena i boljom kompatibilnošću uređaja, pametna kuća će sve više postajati realnost za prosečno domaćinstvo. A kada se to dogodi, pitanje više neće biti da li želimo pametnu kuću, već kako smo uopšte ranije živeli bez nje.
You must be logged in to post a comment.