Pametni telefoni, računari, tableti i druga elektronika sve češće završavaju u fiokama ili na otpadu čim se pojavi ozbiljniji kvar. Najčešći razlog je jednostavan, popravka često košta skoro kao kupovina novog uređaja. Evropska unija pokušava da promeni takvu praksu uvođenjem novih pravila poznatih kao „pravo na popravku“, koja bi trebalo da korisnicima omoguće lakši i povoljniji servis uređaja.
Nova pravila imaju za cilj da proizvođače podstaknu da prave proizvode koji mogu duže da traju, da obezbede dostupnost rezervnih delova i servisnih informacija, ali i da korisnicima omoguće da poprave uređaje umesto da ih odmah zamene novim.
Za vlasnike smart telefona i računara to bi moglo da znači jednostavniju zamenu baterije, ekrana, memorije, skladišnog prostora ili drugih komponenti koje se najčešće kvare. Ideja je da uređaj koji je star nekoliko godina ne postane automatski „neisplativ“, već da dobije novu šansu kroz popravku.
Pored finansijske koristi za korisnike, EU ovim potezom želi da smanji količinu elektronskog otpada. Svake godine milioni tona stare elektronike završavaju na deponijama, iako veliki deo tih uređaja može da se popravi i ponovo koristi.
Za velike tehnološke kompanije ovo predstavlja značajnu promenu. Proizvođači koji su ranije često pravili uređaje sa teško dostupnim komponentama, zalemljenim delovima ili skupim originalnim servisima sada će morati više da vode računa o mogućnosti popravke i dužem životnom veku proizvoda.
Šta “pravo na popravku” znači za Srbiju?
Iako se nova pravila odnose prvenstveno na zemlje Evropske unije, njihov uticaj će se vrlo verovatno osetiti i u Srbiji. Domaće tržište elektronike je snažno povezano sa EU, a veliki broj telefona, računara i kućnih uređaja koji se prodaju kod nas dolazi od istih proizvođača koji posluju i na evropskom tržištu.
Za sada Srbija nema zakon koji u potpunosti odgovara evropskom konceptu prava na popravku. Korisnici se i dalje često suočavaju sa visokim cenama servisa, nedostatkom originalnih rezervnih delova i situacijom u kojoj je popravka starijeg telefona ili laptopa ponekad skuplja od kupovine polovnog ili novog uređaja.
Ipak, domaći servisi računara i mobilnih telefona već godinama imaju važnu ulogu u produžavanju životnog veka elektronike. Zamena baterija, ekrana, SSD diskova, memorije ili čišćenje i obnova računara često mogu da produže korišćenje uređaja za još nekoliko godina.
Ukoliko proizvođači zbog evropskih pravila počnu da nude dužu dostupnost delova i lakše servisiranje, korist bi mogli da imaju i korisnici u Srbiji. Možda će budućnost tehnologije biti manje u stalnoj kupovini novih uređaja, a više u tome da postojeću tehniku koristimo duže, popravljamo kada je potrebno i smanjimo količinu elektronskog otpada.
You must be logged in to post a comment.