U Portorožu je održana 31. po redu NT konferencija, najstarija manifestacija u jadranskom regionu povezana s Microsoftovim softverom, rešenjima i uslugama.
Esad Jakupović
Na NT konferenc(ij)i (na slovenačkom se, naime, „konferencija“ kaže „konferenca“), se okupilo 1.800 poslovnih rukovodilaca i IT stručnjaka iz regiona. Prvi dan događaja, tzv. Poslovni dan, bio je posvećen pre svega traženju odgovora na pitanje kako veštačku inteligenciju (AI) iz faze eksperimentisanja pretvoriti u merljivu konkurentsku prednost i kako pritom sačuvati ljudsko znanje, procenjivanje i iskustva.
Transformacija uz pomoć AI
Švedski novinar, autor i predavač Andreas Ekstrem (Ekström) je u svom nastupu predstavio pojam „organske inteligencije“ kao protivtega veštačkoj inteligenciji. Istakao je da nove tehnologije procenjujemo prebrzo i stoga često pogrešno, te da tehnologija nije neutralna. Veštačka inteligencija nema svoju etiku, već samo uputstva svojih vlasnika, zbog čega se Ekstrem više plaši koncentracije moći u rukama onih koji njome upravljaju nego samih tehnologija. Poslovne lidere je posavetovao da počnu sa najrutinskijim zadacima, a implementaciju AI prepuste ne samo mladim entuzijastima, nego uopšte najiskusnijim i najuticajnijim ljudima u organizaciji, kao i da ostave prostor timovima da iskreno razgovaraju o iskustvu.
Potpredsednik Microsofta za južnu Evropu Čarls Kalestrupat (Charles Calestroupat) je u svom predavanju objašnjavao kako organizacije mogu da pređu iz faze eksperimentisanja s veštačkom inteligencijom u revolucionarnu transformaciju. Posebnu pažnju je posvetio domaćim kompanijama, „za koje veštačka inteligencija znači rast, bolje iskustvo zaposlenih, veće uključivanje korisnika, pametnije procese i brže inovacije“. Međutim, dodao je, prava prednost ne dolazi samo od tehnologije nego od povezivanja ljudske stručnosti i rasuđivanja s veštačkom inteligencijom i od izgradnje kompanija koje stalno uče i prilagođavaju se.
Povrat ulaganja u AI
„Slovenija ima talenat, preduzetnički kapacitet i ekosistem da ovu tranziciju pretvori u trajnu konkurentsku prednost“, zaključio je Kalestrupat. Na okruglom stolu „Da li kompanije zaista vide povrat svojih ulaganja u AI“, moderator Daniel Fazlić razgovarao je s Ianom Andronopulu (Ianna Andronopoulou), direktorkom za Grčku, Kipar, Maltu i jadranski region u Microsoftu, Džordžom Georgipulosom (Georgeom Georgiopoulos), glavnim komercijalnim direktorom kompanije Satori Analitics, Davidom Vidmarom, direktorom IT i korporativne prodaje u slovenačkoj kompaniji Gen-I, i Davidom Rozmanom, partnerom u BizIT-u.
Panelisti su se složili da su kompanije podeljene na one koje još uvek eksperimentišu s veštačkom inteligencijom i one koje tu tehnologiju koriste za redizajn procesa i stvaranje vrednosti koja je vidljiva i u poslovnim rezultatima. Direktorka Andronopulu je kao primer navela Microsoftovu korisničku podršku, gde se 31 odsto slučajeva sada rešava na prvom pozivu. Direktor Georgiopulos je naglasio tri kriterijuma za procenu AI projekta: merljivu vrednost, vreme potrebno za njeno postizanje i spremnost podataka, tehnologije i ljudi za AI. BizIT partner Rozman je naglasio da kompanije često brkaju uvođenje alata sa stvarnom poslovnom vrednošću i da ne treba da pitaju gde da koriste veštačku inteligenciju nego gde ljudi gube najviše vremena.
Otpornost u digitalnoj ekonomiji
Direktor Vidmar je naglasio da je uvođenje veštačke inteligencije prioritet, ali samo deljenje licenci za AI alate nije dovoljno. Jana Andronopolu je istakla: „Deo smo slovenačke priče već 32 godine i zajedno s našim partnerima posvećeni smo transformaciji države kroz veštačku inteligenciju. Rešenja obuhvataju razvoj kvalifikovanije radne snage, jačanje javnih usluga i podršku zajednicama i kompanijama svih veličina da bi Slovenija postala otpornija i konkurentnija u digitalnoj ekonomiji. „Microsoft ima važnu ulogu kao konektor u ovom ekosistemu“, naglasio je Vidmar.
Na panelu „AI širom Jadrana: Šta možemo da naučimo jedni od drugih“ Dragan Petrić, izvršni urednik magazina „Bug“, razgovarao je sa Damirom Dizdarevićem iz kompanije Logosoft iz BiH, Joškom Mrndžeom, bivšim direktorom Google Adriatic u Hrvatskoj, Milošem Đurkovićem iz kompanije Amrop/Metadriven Srbija, i Andražom Logarom iz Slovenačkog tehnološkog foruma iz Slovenije. Panelisti su se složili da region daleko zaostaje u stvarnoj upotrebi veštačke inteligencije u poslovanju, iako je mnogi svakodnevno koriste kao lični alat.
Zaostajanje u upotrebi AI
Dizdarević je naveo da je prema istraživanju OECD-a za Zapadni Balkan oko 50% kompanija testiralo veštačku inteligenciju, ali je samo 8% ugradilo u poslovne procese. Pritom region ima priliku da „preskoči“ međufaze razvoja ukoliko prvo izgradi kulturu prihvatanja novih tehnologija, dodao je Dizdarević. Đurković je naglasio da razlike ne postoje između zemalja, već između ljudi i industrija, navodeći primer srpskih banaka koje već koriste veštačku inteligenciju za otvaranje računa i odobravanje kredita. Logar je zaključio da kompanije u regionu uspevaju da kreiraju proizvode i radna mesta uprkos ograničenjima okruženja.
Panelisti su se složili da region zaostaje u upotrebi AI, a ne u znanju ili infrastrukturi. Zaključili su da možemo mnogo da naučimo jedni od drugih deleći primere dobrih praksi iz sektora koji su već postigli napredak u primeni AI, kao što su bankarstvo i tehnologija, i podstičući međusobnu saradnju. Bitka za bezbednost je ove godine dobila novog igrača – veštačku inteligenciju. Napadači je sve više koriste za analizu okruženja, otkrivanje slabosti oje mogu da zloupotrebe i planiranje sledećih koraka upada. A stručni odbrambeni igrači koriste je za otkrivanje sumnjivog ponašanja, povezivanje napadaćkih signala i brže reagovanje.
Tehnologija – srcu konferencije
NT konferencija je namenjena ljudima koji upotrebljavaju Microsoftov softver, tehnologije i rešenja. Poslovna konferencija prvog dana namenjena je pre svega poslovnim ljudima, sa slabijim poznavanjem tehnologija. U segmentu NT tehnologija, prvog dana uporedo s poslovnim predavanjima, i u toku sledeća dva dana organizovano je ukupno preko 130 produbljenih tehničkih predavanja i praktičnih radionica. Predavanja su pokrila širok izbor tema – od kibernetičke bezbednosti, infrastrukture, oblaka i veštačke inteligencije, do podataka, razvoja, upravljanja, identiteta, ljudske strane tehnologije i budućnosti poslovanje.
Organizator naglašava da su predavanja utemeljena na teorijskom i praktičnom stručnom znanju, iskustvima iz stvarnog sveta i uopšte znanju koje se može preneti nazad na radno mesto. Dodajmo još da je ove godine konferencija organizovana s jačim regionalnim i međunarodnim fokusom i s engleskim kao jezikom na svim nivoima. Svoja vrata je otvorila još široj tehnološkoj zajednici iz Slovenije, ali i iz regiona, a pritom ostala verna onome što ju je oduvek definisalo – naime, tehnologija je i dalje u srcu događaja.
You must be logged in to post a comment.