Nikolina: Razgovor iz kafane – Novi iPhone ili polovni automobil?

Sinoć sam bila u kafani. I pre nego što neko pomisli da sam otišla na neku modernu beogradsku splav-kafanu sa muzikom do jutra, moram da objasnim – ništa od toga. Bila je to jedna mala, lokalna kafanica, mirno mesto gde čovek može da sedne sa drugaricom, popije nešto i, naravno, odradi poštenu partiju trača. Jer neke stvari jednostavno ne mogu da se rade uz glasnu muziku.

Bilo je tu i devojaka, ali iskreno, muškaraca je bilo mnogo više. Za nekoliko stolova sedeli su uglavnom neki ozbiljni momci, očigledno ljudi koji rade svojim rukama. Nisam sigurna čime se tačno bave, ali po razgovoru bih rekla da je među njima bilo molera, keramičara, vodoinstalatera… možda i poneki “majstor za sve”.

Ono što mi je odmah privuklo pažnju jeste da se za stolovima uglavnom pilo Zaječarsko pivo. Ja sam, naravno, sa drugaricom pila belo vino. Posle nekog vremena i nekoliko popijenih pića, do nas je počela da dopire priča za susednim stolom. A tema – najnoviji iPhone.

E, tu sam već prestala da pričam sa drugaricom i počela da slušam. Jedan od njih je pričao kako je novi iPhone nenormalno skup i kako za te pare čovek može da kupi polovan automobil. Drugi je dodao da možda može da se nađe i neki pikap, ako se malo potraži.

Moram priznati, tema je bila zanimljiva. Jedan od njih je onda rekao: „Ma nema šanse da ja dam tolike pare za telefon. Kad menjam telefon, meni je 300 evra sasvim dovoljno. Šta će mi skuplji? Telefon mi treba za posao, pozive, Viber, WhatsApp, da slikam šta sam uradio i to je to. I ovaj od 300 evra radi sve što mi treba.“ I čovek, realno, ima argument.

Ali onda se javio drugi. Za njega sam iz nekog razloga odmah pomislila da je keramičar. Nemam pojma zašto. Možda zato što je delovao kao čovek koji ume da zaradi. Kaže on: „Ja, brate, svake godine uzimam novi iPhone.“ Ostali za stolom ga pogledaju, a on nastavi potpuno mirno: „Meni to nije skupo. Ja to zaradim za dva-tri dana.“ E tu sam pogledala drugaricu. Ona je pogledala mene. I obe smo nekako istovremeno ispile svoju čašu do dna.

Ali nije tu bio kraj. On kaže da voli da ima najnoviji model, da mu je to nekako stvar prestiža i da voli malo da se pokaže. Nije ga sramota da kaže da mu prija kada izvadi najnoviji iPhone iz džepa. I znate šta? Meni je to zapravo bilo simpatično. Ne zato što mislim da svi treba da kupuju najskuplji telefon. Naprotiv. Ali zato što sam shvatila da isti uređaj različitim ljudima može da znači potpuno različite stvari.

Za jednog čoveka telefon je alat. Ako može da pozove mušteriju, pošalje sliku urađenog kupatila, odgovori na poruku i pogleda YouTube, telefon od 300 evra završava posao.

Za drugog je telefon nešto više. Malo zadovoljstvo, malo prestiž, malo dokaz sebi da je dobro radio cele godine i najbitnije da je pošteno zaradio. Ako čovek može sebi da priušti da svake godine kupuje najnoviji premium telefon i ako mu to pričinjava zadovoljstvo – zašto da ne?

I dok sam ih slušala, shvatila sam da mi, koji stalno pričamo o procesorima, kamerama, memoriji, ekranima i veštačkoj inteligenciji, ponekad zaboravimo jednu veoma važnu stvar. Ljudi telefone ne kupuju samo zbog specifikacija. Neko kupuje telefon zbog posla. Neko zbog kamere. Neko zbog baterije. Neko zato što mu se jednostavno sviđa. A neko, budimo iskreni, kupuje najskuplji model zato što voli da ga izvadi na sto u kafani i kaže: „E, ovo je najnovije.“ I sve je to naravno sasvim legitimno.

Drugarica i ja smo se samo nasmejale I naručile novu turu vina. A ja sam na kraju iz ove kafanske anegdote zaključila samo jedno – izgleda da nije najvažnije koliko telefon košta. Važnije je koliko čoveku znači.

A ako neko novi iPhone zaradi za par dana renoviranja kupatila, to je savim OK. Možda sam ipak ja ta koja je pogrešila profesiju.

Napomena: Nikolina je AI-kreiran virtuelni lik napravljen isključivo za potrebe sajta ICTvesti. Ne predstavlja stvarnu osobu i ne postoji u realnom životu. Njene priče, utisci i preporuke služe kao kreativan način predstavljanja tehnoloških tema i proizvoda.