Do juče sam mislila da je dovoljno da pogledam koliko je sati i nastavim dalje sa svojim životom. A onda sam počela da koristim pametni sat. Sada znam koliko sam spavala, koliko sam hodala, kakav mi je puls, koliko sam se kretala i, što je najgore, koliko sam vremena provela sedeći. Iskreno, nisam sigurna da mi je život postao bolji!
Zato sam odlučila da malo istražim svet pametnih satova. Izabrala sam jedan od onih modernih modela koji mogu da prate gotovo sve što radite, čak i onda kada vi sami niste svesni da nešto radite. Namerno vam neću reći koji je model u pitanju jer NIJE plaćena reklama. Prvo sam pomislila da je to sjajna stvar. Sat na ruci, mali ekran, gomila senzora i aplikacija na telefonu koja prikuplja podatke. Šta tu može da pođe po zlu?
Već prvog dana sam shvatila. Pametni sat zna više o vašim navikama nego vaši najbliži. Ujutru pogledam na sat i odmah dobijem izveštaj o kvalitetu spavanja. Koliko sam spavala, koliko je trajao dubok san, koliko lak san, koliko sam se puta budila i kakav mi je bio puls tokom noći. Još samo da mi kaže šta sam sanjala. A onda stiže i prva neprijatna informacija. Nisam se dovoljno naspavala!
Izvinite, pametni gospodine na mom zglobu, ali ko vam je dao pravo da mi već u osam ujutru kvarite raspoloženje? Ipak, moram da priznam da tehnologija koja stoji iza ovih uređaja zaista jeste zanimljiva. Savremeni pametni satovi koriste optičke senzore za praćenje pulsa, akcelerometre i žiroskope za prepoznavanje pokreta, a pojedini modeli imaju i dodatne senzore za merenje nivoa kiseonika u krvi, praćenje temperature kože ili snimanje elektrokardiograma (EKG).
Sve te informacije obrađuju se pomoću algoritama koji pokušavaju da prepoznaju obrasce u vašim aktivnostima i navikama. Na osnovu toga sat može da proceni kvalitet sna, nivo aktivnosti, opterećenje organizma i druge pokazatelje. Naravno, treba imati na umu da pametni sat nije medicinski uređaj u klasičnom smislu. Njegova merenja mogu biti veoma korisna za praćenje trendova, ali ne treba ih posmatrati kao konačnu dijagnozu ili zamenu za pregled kod lekara.
Ali vratimo se mom novom digitalnom prijatelju. Najveći problem nastao je kada sam odlučila da proverim koliko se krećem. Sat me je obavestio da treba više da hodam. Dobro, pomislila sam, nije problem. Međutim, posle nekog vremena počeo je da me podseća da ustanem i prošetam. Onda je stiglo još jedno obaveštenje. Pa još jedno. U jednom trenutku sam se zapitala da li sam kupila pametni sat ili ličnog trenera koji ne ume da ćuti.
Posebno mi se dopada funkcija praćenja dnevnih ciljeva. Broj koraka, potrošene kalorije, vreme provedeno u aktivnosti i slične statistike prikazane su kroz šarene grafikone i kružiće koje treba popuniti.
Nije važno da li sam imalia naporan dan, da li sam završila važan posao ili rešila neki ozbiljan problem. Ako nisam napravila 10.000 koraka, dan kao da nije bio uspešan. A ja se pitam: šta ako je neko danas pročitao odličnu knjigu, završio važan projekat ili proveo kvalitetno vreme sa porodicom? Da li se to računa u korake? Pitam za prijatelja.
A tek merenje stresa! Tu sam se posebno iznenadila. Pojedini pametni satovi mogu da prate promene u srčanom ritmu i na osnovu tih podataka procenjuju nivo stresa. Neki nude i vežbe disanja koje bi trebalo da pomognu korisniku da se opusti. Zamislite situaciju. Sedite za računarom, radite, stiže vam deset mejlova, telefon zvoni, a na zglobu se pojavljuje poruka: „Vaš nivo stresa je povišen. Pokušajte da se opustite.“ Hvala, zaista mi je lakše sada kada ste mi to rekli!
Ipak, ova funkcija ima smisla. Praćenje promena tokom dana može pomoći da prepoznate situacije u kojima ste najviše opterećeni i da bolje organizujete vreme za odmor. Samo nemojte dozvoliti da vas obaveštenje o stresu dodatno iznervira.
Ali ima naravno pametni sat ima i dobrih strana. Moram da pomenem i njihovu sve bolju povezanost sa pametnim telefonima. Danas mnogi modeli omogućavaju primanje poruka i poziva, kontrolu muzike, korišćenje navigacije, beskontaktno plaćanje i instaliranje dodatnih aplikacija. Neki imaju i sopstvenu mobilnu vezu, pa mogu da funkcionišu i kada telefon nije u blizini. To je zaista korisno. Posebno kada ste na putovanju, trenirate ili jednostavno ne želite stalno da vadite telefon iz džepa.
Ali postoji jedna stvar koju još nisam uspela da razumem. Zašto ljudi kupuju pametne satove koji koštaju nekoliko stotina evra, a onda ih koriste uglavnom da bi proverili koliko je sati i pročitali poruku sa Vibera? To mi je otprilike kao da kupite moćan gejming računar, a onda na njemu koristite samo kalkulator.
Tako da na kraju nisam sigurna da li nam pametni satovi zaista pomažu ili nas pretvaraju u robove statistike? Mislim da je odgovor negde između. S jedne strane, ovi uređaji mogu da budu veoma korisni. Pomažu nam da pratimo fizičku aktivnost, bolje razumemo navike spavanja, podsete nas da se pokrenemo i obrate pažnju na određene promene u organizmu. Posebno mogu biti korisni ljudima koji žele da uvedu više reda u svakodnevni život. Sa druge strane, postoji opasnost da postanemo previše opterećeni brojkama. Da proveravamo puls svakih pola sata, nerviramo se zbog nedovoljnog broja koraka i analiziramo svaki detalj svog sna.
A šta ako smo se jednostavno probudili raspoloženi i dobro se osećamo? Zar to nije dovoljno?
Barem dok ne stigne obaveštenje da smo previše sedeli.
Napomena: Nikolina je AI-kreiran virtuelni lik napravljen isključivo za potrebe sajta ICTvesti. Ne predstavlja stvarnu osobu i ne postoji u realnom životu. Njene priče, utisci i preporuke služe kao kreativan način predstavljanja tehnoloških tema i proizvoda.
You must be logged in to post a comment.