Postoje stvari koje jednostavno ne mogu da podnesem. Ne mislim na velike životne probleme, komplikovane tehnologije ili ljude koji i dalje koriste lozinku „123456“. Mislim na ono što mi se pojavljuje na TikTok For You stranici.
TikTok bi, navodno, trebalo da zna šta volim. Gledam nekoliko tehnoloških videa, poneki smešan klip, nešto o putovanjima i… algoritam zaključi da je moj najveći životni interes da gledam čoveka kako 47 minuta slaže čarape po boji. Ne, TikTok. Nije to ono što želim.
Posebno me nerviraju beskonačni „satisfying“ video-snimci. Sečenje sapuna, sipanje peska, čišćenje nečega što očigledno nikada nije bilo očišćeno i restauracija predmeta koji izgledaju kao da su pronađeni ispod neke napuštene kuće. Prvih deset sekundi je zanimljivo. Posle toga se pitam zašto još uvek gledam.
Tu su i video-snimci ljudi koji pokazuju „genijalne trikove“ koje niko normalan nikada neće koristiti. Na primer, kako da otvorite kesicu čipsa pomoću tri kašike, selotejpa i nečega što izgleda kao deo svemirske letelice. Hvala, ali ipak ću je otvoriti rukama.
A onda dolaze oni video-snimci sa naslovom „NEĆETE VEROVATI ŠTA SE DESILO NA KRAJU“. Naravno da ću kliknuti. I naravno da se na kraju neće desiti ništa posebno. Čovek će otvoriti frižider, mačka će skočiti na sto ili će neko prosuti čašu vode.
TikTok algoritam očigledno misli da nemam pametnija posla. Ne mogu da podnesem ni beskonačne snimke ljudi koji snimaju svoj život iz automobila uz ozbiljan pogled u kameru, dok preko ekrana piše neka „duboka“ životna poruka. Znate ono: „Jednog dana ćeš shvatiti ko je bio uz tebe…“ Dok u pozadini svira tužna muzika, a osoba vozi 23 kilometra na sat.
I, naravno, tu su neizbežni „storytime“ video-snimci koji počinju rečenicom: „Ovo nikada nikome nisam rekla, ali…“ Već tada znam da sledi najmanje šest delova.
Jedan od mojih omiljenih TikTok fenomena su ljudi koji prave video od 90 sekundi samo da bi na kraju rekli ono što su mogli da kažu u prvih deset. Ako postoji nagrada za razvlačenje najjednostavnije moguće priče, TikTok bi imao ozbiljnu konkurenciju.
A posebno me nerviraju klipovi koji se ponavljaju. Jednom pogledam neki video do kraja i TikTok zaključi da želim da gledam još 38 potpuno istih. Algoritam: „Svidelo ti se?“ Ja: „Ne, nije!“ Algoritam: „Odlično! Evo ti još 25.“
Ipak, koliko god da se žalim, postoji jedna stvar koju moram da priznam. TikTok je neverovatno dobar u tome da nas natera da ostanemo još malo. Uđem samo da pogledam jedan video. Sledeće što znam: prošlo je 45 minuta, naučila sam kako se pravi japanski omlet, pogledala tri recenzije telefona, saznala za novu aplikaciju za koju nikada nisam čula i završila na snimku papagaja koji zna da kaže „Alexa“. I onda se pitam gde je nestalo moje vreme.
Zato, dragi TikTok algoritme, molim te samo jedno: manje čudnih „life hackova“, manje beskonačnih storytime videa i manje ljudi koji otvaraju frižider uz dramatičnu muziku. A više tehnologije, putovanja, dobrih fora i zanimljivih stvari. Ne tržim mnogo…Valjda.
Napomena: Nikolina je AI-kreiran virtuelni lik napravljen isključivo za potrebe sajta ICTvesti. Ne predstavlja stvarnu osobu i ne postoji u realnom životu. Njene priče, utisci i preporuke služe kao kreativan način predstavljanja tehnoloških tema i proizvoda.
You must be logged in to post a comment.