Zahtevi preduzeća za oblakom su evoluirali izvan ranih pokretača usvajanja. Sada , više nego ikad, preduzeća moraju biti spremna da se skaliraju u svakom trenutku. Zadovoljavanje neočekivane potražnje korisnika uz održavanje nivoa usluga je stalni izazov. Istovremeno, radna opterećenja u oblaku postaju sve specijalizovanija, zahtevajući optimizovana računarska rešenja na svim procesorima, procesorima i veštačkoj inteligenciji kako bi se u potpunosti iskoristile arhitekture i okviri zasnovani na oblaku.
Kao rezultat toga, troškovi u oblaku postali su ključni operativni prioritet. Prema podacima kompanije Flexera, skoro polovina svih radnih opterećenja i podataka sada se nalazi u javnom oblaku. Zapravo, 72% donosilaca IT odluka (ITDM) daje prioritet optimizaciji oblaka kao ključnoj organizacionoj inicijativi za postizanje uštede troškova.
Ovi trendovi ističu važnost pravilnog određivanja veličine oblačnih rešenja. Preduzeća moraju da osiguraju da je njihova infrastruktura optimizovana za njihove specifične poslovne potrebe i zahteve za radnim opterećenjem. Prava oblačna strategija pruža fleksibilnost, bezbednost, performanse i isplativost, što je sve ključno za održavanje konkurentske prednosti.
Zašto je sada vreme
Klaud računarstvo je dugo bilo okosnica moderne digitalne infrastrukture, prvenstveno izgrađene oko računarstva opšte namene. Međutim, era univerzalnih klaud rešenja brzo nestaje u poslovnom okruženju kojim sve više dominiraju radna opterećenja veštačke inteligencije i visokoperformansnog računarstva (HPC). Zastarela klaud rešenja se bore da zadovolje računarski intenzitet modela dubokog učenja, sprečavajući organizacije da u potpunosti ostvare prednosti svojih investicija.
Istovremeno, cloud-native arhitekture su postale standard, jer se preduzeća suočavaju sa sve većim pritiskom da inoviraju, skrate vreme potrebno za plasman na tržište i optimizuju troškove. Bez cloud-optimizovane infrastrukture, organizacije rizikuju da izgube ključne operativne prednosti – kao što su maksimiziranje efikasnosti performansi i minimiziranje bezbednosnih rizika u okruženju sa više oblaka – što na kraju negira prednosti usvajanja cloud-native arhitekture.
Štaviše, pokretanje veštačke inteligencije u velikim razmerama bez optimizovane klaud infrastrukture dovodi do nepotrebne potrošnje energije, povećavajući i operativne troškove i uticaj na životnu sredinu. Ova neefikasnost opterećuje finansijske resurse i potkopava ciljeve korporativne održivosti, koji su sada pod većom kontrolom zainteresovanih strana koje daju prioritet zelenim inicijativama.
Pored poboljšanja performansi, bezbednost je još jedno ključno razmatranje pri izboru hardvera optimizovanog za oblak, koje se često potcenjuje. Hardver optimizovan za oblak često pruža snažan paket naprednih bezbednosnih funkcija, kao što je poverljivo računarstvo. Ove tehnologije osiguravaju da osetljivi podaci ostanu šifrovani tokom upotrebe, smanjujući rizik od fizičkih DIMM (Dual In-line Memory Module) napada ili virtuelnih pretnji u hiperkonvergentnim infrastrukturnim okruženjima.
Kako rizici od kršenja bezbednosti podataka nastavljaju da rastu – kako u finansijskom tako i u reputacionom smislu – organizacije moraju shvatiti da ostavljanje oblačnih okruženja nezaštićenim više nije opcija. Porast sofisticiranih sajber pretnji, od hakerskih prevaranata do aktera koje sponzorišu države, čini poboljšanu bezbednost u oblaku neospornim prioritetom.
Vaš priručnik za optimizaciju oblaka za 2025. godinu
Štaviše, kako industrije napreduju sa usvajanjem i primenom veštačke inteligencije (AI) tehnologija, IT lideri moraju da obezbede da njihova klaud infrastruktura može da podrži računarski intenzivna radna opterećenja, istovremeno uravnotežujući troškove, bezbednost i efikasnost. Iako su računarske potrebe svake organizacije jedinstvene, IT timovi koji započinju modernizaciju hardvera trebalo bi da uzmu u obzir sledeće:
- PERFORMANSE – Da li su vaše cloud instance opremljene za nivo računarskih performansi koji je potreban vašem poslovanju? Cloud infrastruktura mora da podržava niz radnih opterećenja, od veb front-end aplikacija do in-memory analitike i obrade velikih transakcija.
- TROŠKOVI I EFIKASNOST – Možete li smanjiti svoj oblačni otisak pokretanjem istih radnih opterećenja na manjem broju servera? Davanje prioriteta instancima sa visokom gustinom računarstva omogućava preduzećima da pokreću više virtuelnih mašina ili kontejnera po serveru, postižući značajne prednosti u pogledu troškova i energetske efikasnosti.
- BEZBEDNOST – Da li vaša instanca u oblaku pruža nivo zaštite podataka koji vam je potreban? Poverljivo računarstvo pomaže u ublažavanju bezbednosnih rizika zaštitom podataka u upotrebi, smanjujući ranjivosti u virtuelizovanim okruženjima.
- EKOSISTEM – Odabir procesora pokretanih industrijski standardnom x86 arhitekturom pojednostavljuje oblačna okruženja, olakšavajući razvoj, održavanje i migraciju aplikacija uz minimalne poremećaje.
Neviđena optimizacija, opipljiv uticaj
Za donosioce IT odluka, razumevanje troškovnih implikacija svake „jedinice rada“ je ključno pri izboru cloud instanci. Tradicionalna infrastruktura primorava preduzeća da biraju između prekomernog obezbeđivanja resursa – što dovodi do nepotrebnih troškova – ili nedovoljnog obezbeđivanja, što može prouzrokovati uska grla u performansama. Hardver optimizovan za oblak menja ovu jednačinu omogućavajući preduzećima da postignu više sa manje resursa, uz održavanje visokog nivoa performansi, bezbednosti i efikasnosti.
Na kraju krajeva, optimizaciju oblaka ne treba posmatrati kao odredište, već kao kontinuirano putovanje. Na primer, Oracle Cloud i Google su najavili nove cloud ponude pokretane najnovijim AMD EPYC procesorima 5. generacije. Oracle je izvestio da njihove najnovije E6 standardne bare metal instance pružaju do 33% više računarske snage i memorije i 2 puta veći propusni opseg mreže u poređenju sa E5 standardom, pružajući do dva puta bolje performanse na standardnim industrijskim testovima. Istovremeno, testiranje Google Cloud-a je pokazalo da njihove nove C4D virtuelne mašine pružaju do 80% veći protok/vCPU u poređenju sa prethodnim generacijama koristeći napredak AMD „Zen 5“ arhitekture.
Kako se cloud tehnologije nastavljaju razvijati, preduzeća koja daju prioritet modernizaciji će ubirati koristi od besprekorne skalabilnosti, poboljšane održivosti i otporne digitalne osnove za buduće inovacije. U svetu gde je agilnost ključna, optimizacija cloud-a više nije luksuz – to je poslovni imperativ za ostanak konkurentan u 2025. godini i nadalje.
Autor: Bendžamin Šrive, AMD-ov rukovodilac za tehnologije u oblaku u EMEA regiji
You must be logged in to post a comment.